Свети Јован: Обичаји и веровања која треба да поштујете на његов дан
Српска православна црква (СПЦ) и њени верници данас славе Светог Јована Крститеља.
Јованов отац био је јудејски свештеник Захарија, из племена Ароновог. Према хришћанском предању, Јован је рођен пола године пре Исуса Христа. Према Новом завету, његови родитељи, Захарија и Јелисавета, дуго нису имали деце, и када им се родио син, настала је велика радост. Своје детињство и рану младост Јован је провео у побожном дому својих родитеља.
Јован Крститељ је вршио обредна купања на реци Јордан. Он је изузетно поштован у хришћанском свету. Једна од највећих хришћанских базилика, она у Дамаску, посвећена је Јовану Крститељу. Хришћани обележавају Јованове празнике неколико пута током године.
Обичаји и веровања
Наши преци су веровали да се баш на дан Светог Јована дешавају разна чуда уз помоћ овог светитеља, па отуд потиче многобројни народни обичаји везани за овај дан. На Јовандан верници, по могућству, не узимају нож у руке, у знак сећања на страдање Јована. Деци се на овај дан не даје ништа што је црвене боје. Нити јабука, нити сок. Не једе се и не пије ништа што је црвено, јер боја симболизује невино пролијену светитељеву крв.
У народу постоји обичај да се људи на Светог Јована братиме и куме, јер се Јован сматра узором карактера и поштовања. Верници веома често дају Јованово име деци, и код православних и код католика. Православци славе крсну славу Светог Јована, а католици обично славе имендан.
Свети Јован је једна од најпопуларнијих слава у Србији – по броју свечара, налази се на четвртом месту.
