
Лјдсуки мзоак је чдунсеа сватр: Ако можете прочитати овај текст – имате тзв. ‘поремећај’ мозга.
Колико пута вам се десило да негде прочитате неку реч којој недостаје једно слово, или је редослед слова помешан, а ипак успевате да схватите значење те речи?
Ј3СТ3 л1 ЗН4Л1 Д4 ЉУДСК1 М0З4К 1М4 СП0С0БН0СТ Д4 Т3КСТ ПР0М4ТР4 К40 ЦЈ3Л1НУ, Т3 Д4 ПР3П0ЗН4ЈЕ 1 БЕЗ ПР0БЛ3М4 Ч1Т4 1 Р1Ј3Ч1 К0ЈЕ Н1СУ 1СПР4ВНО Н4П1С4Н3? 0В4 П0Ј4В4 Н4З1В4 СЕ ТИП0ГЛ1К3М1ЈА, 4 14К0 Ј0Ш УВ1ЈЕК Н1ЈЕ 5ЛУЖ83Н0 З4В3Д3Н4 У КЊ1Г4М4, СВ0ЈЕ УП0Р1ШТЕ ПР0Н4Л4З1 У ГЕШТ4ЛТ ПС1Х0Л0Г1ЈИ.
Лудски мозак је биолошки рачунар који обрађује информације. Наш мозак није у стању да изводи незамисливе математичке операције као прави рачунар, али има способности попут размишљања, писања поезије, дизајнирања и режирања филмова…

Осим тога, мозак има и неке друге јединствене способности, попут типоглике. Колико пута вам се десило да негде прочитате неку реч којој недостаје слово или је редослед слова измешан, а ипак успете да разумете значење те речи? То је зато што мозак не разматра слова као појединце, већ реч посматра као целину.
Наш мозак је невероватно прилагодљив и способан да „поправи“ такве грешке без нашег свесног напора, јер увек тражи контекст и повезаност.
Ако успете да прочитате ову поруку без проблема, то значи да ваш мозак ради беспрекорно.
„Бтнио је смао да су прво и задње слово речи на правилном месту. Слова у средини могу бити потпуно измешана. Ви такође можете читати без проблема чак и ако је на страном језику.“

Јесте ли чули за појам типогликемија? То је псеудонаучна конструкција која је настала након једног писма упућеног New Scientist – у , а реч је о аномалији мозга да препозна, а затим и прочита речи у којима су слова испреметана. Ако можете прочитати овај текст на фотографији испод, и ви сте ‘типогликемијични’!
Типогликемија се не признаје као озбиљан научни појам, али се често користи као забаван пример како наш мозак ради. Мозак има способност да “поправи” исписане грешке, као што су измешана слова, и да их и даље разуме у контексту. Ово показује колико је наш мозак напредан у препознавању образаца и контекста, чак и када нису сви подаци потпуни или исправни.
У ствари, чини се да мозак не чита појединачна слова, већ целе речи као целине, и то му омогућава да лако разуме и исправи грешке које нису озбиљно пореметиле структуру речи.