Вила Станковић – Скривени драгуљ међуратне архитектуре
У срцу Чортановаца, на брежуљку познатом као Златни брег, уздиже се један од најлепших, али и најмање доступних примера међуратне резиденцијалне архитектуре у Србији – Вила Станковић, често називана и Црвени дворац.
Историја и градитељ
Вилу је 1930. године подигао др Раденко Станковић – угледни кардиолог, ректор Београдског универзитета и председник Сената Краљевине Југославије. За архитекту је одабрао једног од најталентованијих градитеља тог доба – Драгишу Брашована, аутора многих знamенитих здања, укључујући и Бановину у Новом Саду.
Инспирисана српском средњовековном архитектуром и дворцима северне Италије, вила је подигнута од црвене бешчанске цигле, по чему је и добила свој препознатљив надимак.
Промене кроз време
Након Другог светског рата, вила је конфискована, а др Станковић осуђен. Вила је годинamа коришћена као затворена државна резиденција. Међу њеним „гостима“ били су Јосип Броз Тито, Александар Ранковић и други високи функционери бивше Југославије.
Данас је вила затвореног типа, у власништву Владе Војводине, и користи се искључиво за званичне и протоколарне догађаје.
Вила данас – између мистерије и културе
Иако затворена за јавност, Вила Станковић повремено отвара своја врата – најпознатија прилика за то је Шекспир фестивал, међународна позоришна манифестација која се од 2014. године одржава у њеном дворишту. У тих неколико вечери годишње, двориште дворца постаје чаробна позорница на отвореном, с погледом који одузима дах.
Локација и доживљај
Вила се налази усред бујне шуме Фрушке горе, с погледом који пуца на Дунав, Бачку и Банат. Окружена је великим имањем са терасamа, некадашњим бунгаловима, базеном и тениским тереном – данас већином зараслим у природу. Иако није отворена за туристе, многи радо долазе до ограде виле како би је видели и осетили дух неких прошлих времена.
